Društveno odgovorno poslovanje


"Društveno odgovorno poslovanje predstavlja posvećenost i doprinos profitnog sektora održivom razvoju kroz rad sa sopstvenim zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnim zajednicama i društvom u celini, da bi se unapredio kvalitet života, kroz proces koji donosi koristi kompaniji i doprinosi opštem razvoju"

Svetska banka


1. DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE U SRBIJI

Prema brojnim studijama koje se bave društveno odgovornim poslovanjem (DOP), Srbija u znatnoj meri zaostaje za Evropskom unijom u ovoj oblasti, a posebno u domenu poštovanja prava iz radnih odnosa i regulativnom u vezi sa zaštitom životne sredine. Dodatno, problem je i nestimulativna poreska politika za korporativnu filantropiju. U Srbiji je 2010. godine bila doneta i Strategija  razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine, ali je ona ostala mrtvo slovo na papiru, jer se nije sprovodila.

Iako je u pomenutoj Strategiji prilično jasno definisana uloga države u vezi sa konceptom društveno odgovornog poslovanja, akcioni plan nije donet, pa tako nisu realizovane ni aktivnosti definisane Strategijom. Iako su sporadičnim merama države u više navrata bile definisane olakšice za zapošljavanje osetljivih grupa, kao i neki drugi zakoni koji se odnose na sprečavanje diskriminacije, zlostavljanja na radu, itd. koncept definisan Strategijom nije do kraja razrađen, tako da se o sistematskom pristupu promociji koncepta društveno odgovornog poslovanja ne može govoriti.

Jedan od ključnih zadataka države je da motri nad primenom propisa (na primer da sprečava izbegavanje obaveza za socijalno osiguranje zaposlenih), ali i u ovoj sferi, država, sem deklarativno, nikada nije u potpunosti iskoristila svoje kapacitete za zaštitu osnovnih prava radnika. Prema podacima Foruma za odgovorno poslovanje, npr. 2013. godine 6.000 poslodavaca u Srbiji nije redovno plaćalo doprinose zaposlenima,  a dug za doprinose bio je oko 1,2 milijarde evra, što je uslovilo da 108.000  zaposlenih zbog toga nema povezan radni staž.

Država bi, takođe, trebalo da pojača kontrolu u primeni ekoloških propisa i da obezbedi striktnije sprovođenje zakona, kao i da jasno ukaže na negativnu praksu kada se ona otkrije i da promoviše poslovanje uz vođenje računa o životnoj sredini.

2. ŠTA JE DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

Jedna od naj zastupljenjiih definicija društveno odgovornog poslovanja je ona koju je dala Komisija evropskih zajednica (Commission of the European Communities) iz 2001. godine:

„Koncept korporativne društvene odgovornosti podrazumeva da kompanije na dobrovoljnoj osnovi integrišu društvene i ekološke probleme u svoje poslovanje i u interakciji sa svojim akterima.“

U suštini sličnu, ali ipak malo drugačiju i precizniju definiciju dala je Svetska banka:

„Društveno Odgovorno Poslovanje predstavlja posvećenost i doprinos profitnog sektora održivom razvoju kroz rad sa sopstvenim zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnim zajednicama, i društvom u celini, da bi se unapredio kvalitet života, kroz proces koji donosi koristi kompaniji i doprinosi opštem razvoju.“

DOP piramida

Archie B. Caroll  definiše društveno odgovorno poslovanje kao piramidalni sistem koji se sastoji od etičke odgovornosti, pravne odgovornosti, filantropske i ekonomske odgovornosti:

Ekonomska odgovornost je odgovornost prema osnivačima, ali i prema zaposlenima. Biti profitabilan i obezbediti ekonomsku sigurnost za zaposlene, predstavlja osnovni preduslov za funkcionisanje preduzeća. Pravna odgovornost podrazumeva poštovanje zakona i svih propisa i na neki način predstavlja odgovornost prema državi.

Etička odgovornost podrazumeva nadgradnju onoga što čini ostvarenje profita i odgovornosti prema državi i predstavlja svest kompanije da je neophodno da se ponaša u skladu sa etičkim normama.

Filantropska odgovornost podrazumeva obavezu preduzeća da kroz subvencije, donacije i dobročinstvo doprinosi boljitku ljudi i zajednice u kojoj deluje.

Društveno odgovorno poslovanje predstavlja poslovanje koje odgovara ili prevazilazi etička, zakonska, tržišna, ali i javna, odnosno očekivanja koja društvo ima od biznisa. Ono podrazumeva postizanje komercijalnog uspeha na način koji će poštovati sve zaposlene, kupce i dobavljače, etičke vrednosti i uvažavanje ljudi, socijalne zajednice i prirodnog okruženja.

Biti društveno odgovoran ne znači samo ispunjavati zakonske obaveze, već ići dalje od pukog pridržavanja zakona i ulagati još više u ljudski kapital, okruženje i odnose sa stejkholderima.

Koncept društveno odgovornog poslovanja obuhvata nekoliko osnovnih principa:

  • poboljšanje kvaliteta života,
  • saradnja sa društvenom zajednicom,
  • transparentno i etičko poslovanje
  • učešće u rešavanju društvenih problema.

Direktne koristi za kompanije koje su društveno odgovorne su:

  • Smanjeni pritisak potrošača i kupaca
  • Bolji odnos sa dobavljačima
  • Lakše privlačenje investicija
  • Bolji odnos sa zaposlenima
  • Unapređeni imidž  i bolji odnosi sa javnošću
  • Smanjenje operativnih troškova
  • Unapređen odnos sa državom i zakonodavcima

3. RAZVOJ DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA U SRBIJI

Iako mnogi članci i dokumenti  kao početak promocije koncepta DOP navode sredinu prve decenije 21. veka, praksa društveno odgovornog poslovanja u bivšoj Jugoslaviji bila je dnevna rutina mnogih preduzeća još u 80-tim godinama prošlog veka. Savremeno definisanje društveno odgovornog poslovanja jeste novijeg datuma, ali neke njegove dimenzije praktikovane su i u zemljama socijalističke Jugoslavije. Razvijena industrija i tržišno jaka preduzeća u Jugoslaviji doprinosili su ne samo privrednom, nego i socijalnom razvoju cele zemlje. Ona su ulagala u obrazovanje zaposlenih, brinula o njihovoj deci, odobravala stipendije, ulagala u razvoj komunalne infrastrukture, pomagala izgradnju kulturnih i sportskih objekata itd. U kojoj meri su te aktivnosti bile proizvod jasne strategije preduzeća, a u kojoj meri diktata zbog planskog karaktera privrede, drugo je pitanje.

Privreda Srbije, nakon ratova devedesetih i tranzicije, u velikoj meri je napustila te prakse i, uglavnom, borila se da preživi. U uslovima pravne nesigurnosti, turbulentnog tržišta, prisutnih efekata svetske ekonomske krize, političke nestabilnosti, pitanje je da li je i na koji način, uopšte, moguće društveno odgovorno poslovati, s obzirom na to da taj koncept zahteva izvesne finansijske izdatke. Međutim, prisustvo stranog kapitala i jakih internacionalnih kompanija koje su sobom donele praksu i principe DOP uticalo je pozitivno na širenje koncepta i kroz primere dobre prakse pokazalo da je društveno odgovorno poslovanje, ne samo moguće, već i izuzetno važno da bi se sama preduzeća bolje pozicionirala i brže razvijala.

Hronološki, najznačajniji momenti za promociju društveno odgovornog poslovanja u poslednjih desetak godina su:

  • 2006. godina - Usvojeni Kodeks poslovne etike i Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije koji su utvrđivali osnovne principe i pravila poslovne etike i trebalo da budu obavezujući za privredne subjekte i članove Komore. Iako je namera i ideja bila vrlo afirmativna, ovim kodeksima trebalo je da bude dat doprinos afirmaciji poslovnog morala i i društveno odgovornog polsovanja u Srbiji, ipak, kodeksi nisu bili široko prihvaćeni, a i promocija nija sprovedena na najvišem nivou. Prestali su da važe 2012. godine
  • 2007. godina – Osnivanje Globalnog dogovora Srbija, odnosno priključenje Globalnom dogovoru, najmasovnijem dobrovoljnom udruženju u svetu posvećenom društveno odgovornom poslovanju. Pokretač i jedan od osnivača Globalnog dogovora u Srbiji je Narodna banka Srbije. Ovo udruženje u Srbiji sada broji preko 90 članica, domaćih i stranih kompanija, akademskih institucija, strukovnih udruženja i organizacija neprofitnog sektora. Članstvom u ovoj organizaciji, svi oni su se obavezali na poštovanje deset principa Globalnog dogovora iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije, a samim tim i na njihovu podršku i promociju.
  • 2007. godina - Balkanski fond za lokalne inicijative ustanovio je godišnju nagradu VIRTUS za korporativnu filantropiju, kao prvu nagradu te vrste koja se dodeljuje u Srbiji kompanijama koje svojom finansijskom i nefinansijskom podrškom postavljaju standarde društveno odgovornog biznisa. Neki od dosadašnjih dobitnika VIRTUS nagrade su Narodna banka Srbije,  B92,  Hemofarm Vršac, Holcim Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, Eurobank EFG, Telenor, Sunce Marinković d.o.o., Infostud 3 a.d. Subotica, Banja komerc d.o.o., preduzeće Sto posto itd.
  • 2007. godina – Objavljen je i prvi izveštaj jedne kompanije u Srbiji o društveno odgovornom poslovanju. Izveštaj je objavio Holcim Srbija.
  • 2007. godina – Privredna komora Srbije ustanovila i prvi put dodelila nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje. Među dosadašnjim dobitnicima nagrade su kompanije Tigar iz Pirota, Bivoda iz Bujanovca, a među laureatima, uh Hemofarm iz Vršca, 2013. godine bilo je i preduzeće SCS Plus iz Knjaževca.
  • 2008. godina - osnovan Forum poslovnih lidera Srbije, koji je kasnije promenio ime u Forum za odgovorno poslovanje, kao koalicija kompanija u Srbiji koje podstiču razvoj društveno odgovornog poslovanja. Forum je osnovan u cilju povezivanja lidera iz oblasti biznisa sa predstavnicima državnih institucija, međunarodnih institucija, poslovnih udruženja i civilnog sektora. Osnivanje Foruma inicirao je Smart Kolektiv uz podršku Instituta za održive zajednice i USAID-a. Kompanije osnivači Foruma su: RDP B92, Coca-Cola Hellenic, Droga Kolinska, Holcim Srbija, Henkel Merima, British American Tobacco, US Steel Srbija, KMPG d.o.o., Lafarge BFC, Phillip Morris International, PricewaterhouseCoopers, Societe General banka Srbija a.d.
  • 2009. godina – obrazovan Savet Privredne komore Srbije za društveno odgovorno poslovanje (bez nekog naročitog efekta i rezultata)
  • 2011. godina – konstituisan je Nacionalni komitet za volontiranje, u okviru Evropske godine volontiranja, čiji je cilj trebalo da bude podsticanje organizovanog dobrovoljnog rada, ali ni on nije imao značajnijih rezultata.
  • 2011. godine – objavljen je i usvojen srpski standard SRPS ISO 26000:2011, koji se oslonio na međunarodni standard koji je objavljen 2010. a za manje od godinu dana objavljen je i u Srbiji.
  • 2013. godine - Predstavljena evropska nagrada za CSR partnerstvo u Srbiji 2013.
  • 2013. godine -Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED otpočela sa certifikaciojom za društveno odgovorne kompanije.

Tokom 2009. godine Republika je inicirala proces kreiranja Strategije za razvoj društveno odgovornog poslovanja, a ova Strategija je i usvojena 2010. godine i ima važnost do tekuće, 2015. godine.

Strategija kao naj kritičnije oblasti DOP-a, evidentira ljudska prava, angažovanje u zajednici, socijalnu inkluziju, unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu, unapređenje odnosa između poslodavaca i zaposlenih i socijalnog dijaloga, priznavanje važnosti kolektivnih ugovora, poslovne standarde i tržišne prakse i zaštitu životne sredine.

Na žalost, kao i mnoge druge strategije, i ova je doživela da nikada ne bude implementirana.

4. SMERNICE ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA

U nedostatku sistematskog pristupa društveno odgovornom poslovanju, da li će neko preduzeće i u kolikoj meri biti društveno odgovorno, prepušteno je samom preduzeću. Ukoliko preduzeće želi da neke od principa društveno odgovornog poslovanja uvrsti u svakodnevne politike i prakse, sledeće smernice mogu pomoći u tome. Naime, smernice su posvećene svim preduzećima zainteresovanim za integrisanje DOP-a u svoje poslovanje, bez obzira na polaznu tačku integrisanosti.

Neophodno je da preduzeće načini samo-analizu i da prvenstveno sagleda sledeće principe:

a)  Razvijanje spremnosti za društvenu odgovornost - Razvoj društvene odgovornosti u svim aspektima poslovanja preduzeća zahteva posvećenost i razumevanje koncepta na svim nivoima. Pritom, razumijevanje i posvećenost ovom konceptu trebalo bi da počnu sa najvišeg nivoa upravljanja. Izgradnja kompetencija za sprovođenje praksi društveno odgovornog poslovanja može podrazumevati i neophodnost jačanja ili pak razvoja veština u određenim oblastima, edukaciju menadžmenta i zaposlenih itd.

b)  Postavljanje pravca društvene odgovornosti u preduzeću - Preduzeće koje teži statusu društveno odgovornog preduzeća treba da uspostavi svoj pravac poslovanja na način da učini društvenu odgovornost sastavnim delom svojih politika, organizacione kulture, struktura i aktivnosti. Neki od načina na koje se to može postići su sledeći:

  • uključite u izjave o viziji i misiji preduzeća jasno i precizno definisano opredeljenje preduzeća za društveno odgovorno poslovanje
  • donesite pravilnike i druga interna akta preduzeća koji će definisati pravila i procedure
  • motivišite zaposlene da podrže i uključe se u aktivnosti preduzeća društvene odgovornosti;
  • usvojite pisani kodeks ponašanja ili etički kodeks kojim se konkretizuje posvećenost preduzeća principima društvene odgovornosti;
  • uključite društvenu odgovornost kao ključni element strategije poslovanja preduzeća

c)  Komuniciranje o društvenoj odgovornosti - Ukoliko želite da povećate nivo svesti, kako unutar tako i van preduzeća, o strategijama, ciljevima i planovima vezanim za društvenu odgovornost, da pokažete javnosti da poštujete principe društvene odgovornosti i ojačate poverenje društva u vaše preduzeće neophodno je obezbediti kontinuiranu internu i eksternu komunikaciju o ostvarenim i planiranim društveno odgovornim aktivnostima kao i o njihovim učincima. Pritom, vodite računa o tome da informacije moraju biti potpune, razumljive, tačne, pravovremene i javno dostupne.

Detaljne informacije o integraciji društvene odgovornosti u poslovanje preduzeća definisane su u ISO standardu za društvenu odgovornost ISO 26000.

Detalje možete naći u Vodiču, koji možete besplatno preuzeti sa ove stranice.







Projekat realizuju:

Timočki klub i Agencija za razvoj opštine Knjaževac

Projekat "Društveno odgovorno poslovanje - od strategije do implementacije" finansiraju Evropska unija, Vlada Švajcarske i Vlada Republike Srbije preko programa Evropski PROGRES.

European progres logo

 

Društveno odgovorno poslovanje nije samo davanje donacija, sa čime se često identifikuje. To je piramidalni sistem koji se sastoji od etičke, pravne, filantropske i ekonomske odgovornosti.

DOP piramida

Dokumenta

Preuzmite Vodič za društveno odgovorno poslovanje